kyda

• 

• kyda

  URL: trosjed.net.hr/kyda

  Marchelo
  Jedan
  Zivim u senci senke, tvoje senke
  i znam da znas
  jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
  jer drukcije ne umem, ne razumem
  
  Ne zelim pred laznim svetom celim
  da se lazno veselim
  to nije osmeh, to je grc
  ljudi su slepi
  
  Lepi dani, nasmejani
  za tebe, za mene skice
  druge duge ulice, srce skitnice
  zgazeno nehotice znam da znas
  
  Jer u svim snovima ti vrtim
  sve te prazne reci praznim danima
  nestajes i prica odavno nije fer
  lepotica i zver, suvise razno sve je prazno
  
  Prazno je zarazno, neprolazno
  vracam se njima, zar mislis
  da se stvarno ponosim time
  u mojoj glavi posle svega
  
  Sve one nemaju cak ni ime
  samo te oci posecene vetrom
  koje sjaje bas kao i moje
  znam da znas
  
  Al' ne vidis i ne cujes
  i ne znas koje
  male stvari se broje
  i dok porazi se roje
  
  Plasim se da priznam
  da postojis, rane gnoje
  i da mi falis
  fale mi dodiri, fale mi reci
  
  Fali mi osmeh, fali mi lice
  fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
  ptice selice nestaju ja ostajem
  i svi ti pogledi me plase
  
  Prokleti srecni zagrljeni ljudi
  sve te uloge su bile nase
  samo moje i tvoje a gde smo sad
  gledaj u mene, nema mene
  
  Samo sene uspomene, samo tragovi
  koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
  znam da znas, znam da znas, znam da znas
  
  Ref.
  Jedan zivot, gde prestajem ja
  gde pocinjes ti
  jedna ljubav, gde stali smo mi
  gde sad su drugi
  
  I reci sta je to ponos, sta je to sram
  ne zelim da znam
  i kad se svet srusi
  na starom mestu bicu sam
  
  Sve suze sveta sprala je kisa
  na kraju nisi ni siguran
  da si uopste plakao
  niti da si dno dotakao
  
  A nagao kakav jesam
  slagao sam sebe da si laz
  i vratio se svojim starim stazama
  ali ni svi peroni sveta
  
  Nimalo me nisu promenili
  i dalje isti blejer iz bloka
  uvek mastarskog oka
  nikad izvan svog toka
  
  Mikrofon i dalje rokam
  na putu do doka luke srece
  i dan je taj sto me vara
  plavetnilo neba misli skrece
  
  A onda padne noc, prokleto dugi sati
  sakatim srcem shvatim
  sitnice, ponos, inati nece mi dati
  da pratim trag, a znam
  
  Sve je nista, slomicu kazaljke
  vreme ce stati, kosmos ce cekati
  da samo umem da te vratim
  trazim te, sanjam te pijanim ocima
  
  U nocima, u tudjim licima
  u stanovnicima nekih drugih svetova
  gde je nas
  micem usnama bez glasa
  
  Dok pada zaborava plast
  cutim jer znam da znas
  uvek si znala i uvek znas
  ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
  
  Svaka sekunda kao godina
  al' barem znam na cemu sam
  i barem znam da nema nas
  i spreman sam da budem nasmejan
  
  Pred svima iako te kad sam solo
  i dalje oblikujem od oblaka dima
  i kroz paucinu vracam dane
  kad smo ti i ja jos bili tim
  
  Oprosti sto nemam snage da te slazem
  da ti zelim srecu sa njim
  a i sta ce ti to od mene
  sve uspomene sa kaputa stresi
  
  Samo budi to sto jesi, tu gde si
  sta god da se desi ti budi ok
  i nikad ne saznaj kako to boli
  kad nekoga volis, a mrzis
  
  Kad mrzis, a volis i lomis se da izdrzis
  ostaje nada da ce nekad negde neko
  hteti da shvati mene
  moja lutanja, mastanja i sanjanja
  
  I znati da ih prati i ko zna
  mozda jednom nadjes me
  tamo gde prestajem ja
  gde pocinjes ti, gde stali smo mi
  
  Gde sada su drugi
  ali sresces samo stranca
  slucajnog prolaznika i pogled leden
  iako te je taj neznanac
  nekada voleo vise od sebe
  

  ime:

  dalija

  spol:

  žensko

  status:

  komplicirano

  ovdje zbog:

  prijateljstva

  rođendan:

  19. studeni 1989.