hladna praznina

vruce mi je...doslo mi je da malo pisem.Citajuci blogove s ljubavnom i slicnom tematikom,shvatila sam da sam se opet povukla u svoju oazu sigurnosti i mira.Postala sam hladna,mada je vani jos malo pa 40°c stopila sam se sa stitom od boli,tuge,cemera i jada.Obrambeni zid visok do neba,skoro do samih zvjezda ,medu koje sam te dizala.Previse sam otvorila srce,postalo je tako ranjivo,suvise bolno.Jos samo ponekad mi dodu suze,neznam ni sama zasto.Mozda iz navike,jer sretni trenuci su i tako davno izbljedeli.Dobro da je tako,znak je da sam na dobrom putu,odvikavanja od tebe.Sad ces biti sretan,jer to si zelio,borio se za to,pobjedio...Primjetila sam ,nemogu citati ljubavne pjesme ni svoje ni tude.Sve isto pocinju i imaju isti kraj.Shvacam sada tvoje rijeci,kritike o njima ,o tebi u njima, o meni .Ti si ih citao ,smijao se i mislio ,boze koja je to zaljubljena glupaca...da istina,ali bila!!!Ostat ce moje pjesme,citat ce ih netko,mozda ce i pomislit,pozeljet da su oni ti o kome se govori,mozda zeljni ljubavi,koje im ona donosi.Mozda se prepoznaju u suzama,jer tuge su tako slicne,samo ih sreca razlikuje.Ostala je tek samo hladna praznina...