da bar jednom uff...
ewo wam jedna mala pricica...heh
ewo ja i moj tadasnji decko voljeli smo se ludo ludo ludo...nismo mogli jedno bez drugoga...sve je bilo super ono...i tako to...boze moj svaki pocetak je super...dddddd e i to sam ja mislila...

a dobro no predimo na stvar...mi se dog jednog dana da sa nademo...i eto ja ga cekala sa prijon s kojon sam ga tila upoznat...a dobro bilo je proslo pola sata a njega jos nema...hmm ja ga zvala 2 puta niko se ne janlja ..zovem trecu puta javi mu se navodno neki prijetalj..kaze da mu je mob osta u njega kako je prispava u njega i da je taman u busu da dolazi ...aj ja ono ok..svakome se to zna desit...i opet proslo po ure njega jos nema a triba mu buson najmanje 20min....ja ipet zovenm tog prijatelja kaze da stize..ja cekan i njega nea..no dobro..ja osla ca...tu vecer se nismo culi...niti mi se javio...to je meni oma bilo cudno...
sljedeceg dana ja u kaficu sa prijama neko me zove sa sakrivenog..
ja se javim i ono neka zenska govori jesi ti cura od tome i govori da je ima prometnu sa motoron da je slomija ruku i malo ozljedia glavu i da me voli i da mu se javim...
jaudri u plac a pije su me nekako pokusavale smirit...ja zovenen lipomse sve dog s njim u kojoj je sobi i kojem katu i tako to...
ja sljedeci dan dodem u bolnicu sa prijama i govori zena na repcdpciji da taj momak nikad nije ni bia tu...
ljudi jel kuzite on uopce nije ima prometnu...
ja nisam znala za sebe...lipo sam ga nazvala kasnije kad sam dosla mal k sebi...i prikinila...
dddddddddd
as mislim stvarno ta vi kazete na ovo,,,,?!!?!

slobodno napisite problem..ja cu wam pomoc ako mogu.....wolim slusat druge...

hwala wam swima koji me tjese...znam da nisam jedina...ljudi su tako zli,da wise neznas kome wjerowati.koja surowa istina..a sta cete that's life.....jednostawno poslje toga swega neznate jeli pametno opet nekom otworit srce..jer uspomene toliko bole i toliko was je strah krenut dalje i od pocetka,jednostawno se bojite da ne budete opet powrijedeni....

da bar jednom.....

evo i mene tu
eh da bar samo jednom povrijeden,uhhhh!
rijetki su ljudi kojima se može vjerovat!(al ih ima)

pa ispirčaj šta je bilo,pa ćemo ti provat pomoć

ej ljudi..evo i mene..i ja imam problem i neznam kaj da radim.. ja sam tako povrijeđena da mi se srce oče raspuknut..

ee...stvarno mi je žaj zbog tebe...sad mi je žaj šta san te dosađiva par puta,da san zna da ti se ovo desilo,stvarno ne bi pustija bi te na miru.
Slažem se s Patricijom,ako je tako bilo,stvarno nije vridan tvojih suza i patnje i svega,jednostavno ga nastoj zaboravit,nije jedini na svitu,doć će i bolji,čim se malo oporaviš

a joj...jadna ti......


zapamti da ni jedan dečko nije vrijedan ni jedne tvoje suze!!!!!!!

imala sam decka godinu i 3 mjeseca...bio je nesto najljepse u mom zivotu...bio je moj razlog zbog kojeg zivim i moj zrak koji disem...ludo smo se voljeli...dok jednog dana on nije rekao mojoj naj frendici da on mene vise ne voli...ja sam tad dosla do njega i pitala ga sta je bilo...i on meni pocne pricu da je njega moja druga frendica poljubila u usta...al kao slucajnoo.mojoj najboljoj frendici kaze da to nije bilo,trecoj kaze da me je prevario....u biti svakoj kaze drugu pricu..i ono laze svima u lice..tako mrtvo hladno ...da ja nisam mogla vjerovat....ae dobro kazem ja i onda meni njegovi frendovi kazu da me je prevario...kad sam to cula kao da mi se cijeli svijet srusio...al ja sam mu ipak vjerovala i pitala sam njega...on je to poricao...nekako mi se cinilo da je trazio razloge da prekine sa mnom...i ja sam mu olaksala i rekla kao ako me ne voli zasto je onda sa mnom...nije nista rekao..i ja sam prekinula s njim...srce mi se kidalo...osjecala sam se kao da fali jedan dio mene...ja sam plakala svaku noc ko glupaca za njim...i onda mi se opet poceo javljat kao ako mozemo bit frendovi..ja ono ae oke al samo frendovi jer ne zelim da me opet povrijedis..i on kaze oke da nece on nis pokusavat da ima curu...meni ko da mi je nes probolo srce al izdrzala sam...i dodem ja van u pub...i on je bio tamo i ono sve je bilo oke pricali smo o proslosti i sve reko je da me jos voli...al mu nisam vjerovala jer je toliko toga izlagao da stvarno iako smo bili frendovi nisam mu mogla vjerovat..i meni je tad bilo slabo vrtilo mi se i povracalo i on je izasao sa mnom na zrak..i tako pricali smo i sve...i ono malo je falilo da ne zabrijemo...al on je to htio ja ne...i drugi dan se pocelo pricat o tome da smo ja i on zabrijali...a nismo...i to je on prosirio...i to je doslo do njegove cure i ona je mene napala...i posvadale smo se..i tad je on meni poslao poruku i poceo nes srat da ja lazem ovo ono..da ce on meni zagorcat zivot......nisam se uopce obazirala na njega..nego sam jedan dan na busnoj vidjela njegovu curu..i objasnila joj sve sta je bilo...uglavnom ja i ona smo se pomirile...a ispalo je da je on sve izmislio..a ni sad jos neznam zasto..prosli petak kad smo bili vani dosla sam do njega i rekla mu da mi se vise ne obraca,ne salje poruke i da smo ja i on zavrsili za sva vremena...to mi je bilo nes najteze u zivotu sta sam morala napravit jer mi je jos malo stalo do njega..oci su mi bile pune suza a srce mi je ostalo slomljeno jos i danas...al eto to je bilo najbolje za mene...jer i kad smo bili skupa stalno sam plakala jer me je stalno s nekim glupostima znao povrijedit..i iako su svi govorili lose o njemu ja sam bila ta jedina koja je uvijek trazila nes dobro u njemu iako svi govore da on toga nema i danas jos mislim da u dubini njegove duse postoji dobra strana koju ne zeli svima pokazat..

evo ako vam je bed...ja cu prva poceti...